Poljsko cveće u vrtu

Povratak prirodi

U svetu se smatra novim trendom, a u stvari nije ništa novo, već jednostavna, praiskonska ljudska potreba, sve izraženija u ovom užurbanom, industrijalizovanom svetu. Naučnici i stručnjaci o tome pišu kao o "naturescaping" - prirodno oblikovanje pejzaža ili vrtova, ili ga nazivaju "green landscaping", a sve se svodi na jedno - delić prirode u našem domu. Težnja  ne samo da se imitira priroda, sa krivudavim stazama i nemirnim, razbacanim krošnjama šiblja,  što je već odranije poznato kao pejzažni stil u vrtnom uređenju, već da se u svakom smislu stvori okruženje nalik onom prirodnom, sa divljim biljkama kakve bismo našli na livadama, na planinama, negde u pravoj, koliko je moguće netaknutoj prirodi.
Stvoriti takav vrt predstavlja jedan izazov i složenije je nego što na prvi pogled izgleda, ali i njegove prednosti su daleko veće.

Koje biljke odabrati?

Naizgled jednostavno pitanje. Međutim, postoje biljke koje rastu u našem prirodnom okruženju, među njima znamo za đurđevak, visibabe, majčinu dušicu... Postoje i one koje su poreklom sa drugih kontinenata, kao i brojne sorte koje su veštački stvorene, ukrštanjem u laboratorijama.

Zanimljiv je primer kanadske zlatnice (Solidago canadensis) - prelepe biljke zlatno žutih cvetova koja cveta čitavog leta i do kasno u jesen, lekovita i medonosna. Međutim, pošto je poreklom iz Severne Amerike, ona u Evropi, gde nema konkurenciju drugih biljaka, prosto podivlja i brzo i "pomahnitalo" se širi, potiskujući prirodnu vegetaciju. Zbog toga je nazivaju invazivnom i uništavaju kao nepoželjan korov. Često se može videti u ravničarskim predelima Panonske nizije gde zauzima velike površine. Njoj slična, po lepoti i lekovitosti je domaća zlatnica (Solidago virgaurea)  koja se ne širi tako brzo, ne ugrožava druge biljke i zaslužuje veću primenu.

žalfija

Dakle, prednost treba dati domaćim, samoniklim vrstama. Dobro je voditi računa da ma koliko bile lepe ipak ne sadimo otrovne biljke, naročito ako se u vrtu igraju deca koja mogu ubrati poneki cvet. Recimo, otrovna biljka prelepih ružičastih cvetova je naprstak (Digitalis purpurea) ili đurđevak (Convallaria majalis). U vrtu se mogu saditi lekovite biljke, koje ne samo da su lepe već često i divno mirišu, da ne govorimo koliko znači imati zelenu riznicu zdravlja nadohvat ruke. Među njima su žalfija (Salvia officinalis), majčina dušica (Thymus vulgaris), hajdučka trava ili stolisnik (Achillea millefolium), kamilica (Matricaria chamomilla) i mnoge druge.

đurđevak

Većina  biljaka kojih ima samoniklih u prirodi može se nabaviti i u rasadnicima, naročito lekovite vrste, ali je ipak zadovoljstvo doneti i odgajiti biljčicu sa nekog izleta u prirodi. Može se ubrati pokoja čaura sa semenom i posejati u vrtu. Treba samo voditi računa da biljke ne budu žrtve svoje lepote i da ih u prirodi ipak ostane dovoljno da se obnove i sledeće godine. Nekada više štete može naneti branje cveća nego sakupljanje ponekog precvetalog cveta ili reznice ili čak dela bokora. Ako uberemo granu divljeg ljiljana (Lilium martagon) na njoj su listovi koji hrane lukovicu i onda neće preostati listova da do zime naprave dovoljno veliku rezervu hranljivih materija da bi stabljika izbila ponovo u proleće. Još jedna prelepa lukovičasta biljka je i kockavica (Fritillaria meleagris) koja je zakonom zaštićena. Slično i šumska ciklama (Cyclamen europaeum) je zakonom zaštićena biljka koja je ugrožena baš zbog sakupljanja gomolja iz prirode koji nakon toga u vrtu često ni ne prežive.
Zanimljivo je da kockavica i kraljevska kockavica (Fritillaria imperialis) imaju lukovice koje sadrže supstance od kojih krtice beže. Njihove lukovice krtice ne jedu, a ne diraju ni biljke u njihovoj blizini.

Kako?
U principu, način uređenja vrta je sličan bez obzira da li sadimo poljsko cveće ili različite kultivare. Uvek se mora voditi računa o našim mogućnostima i očekivanjima od vrta, a naravno i o uslovima u njemu i potrebama biljaka koje sadimo. Samo tako će biljke biti lepe i dugovečne. Prednost prirodnih vrtova je u njihovoj promenljivosti, u oblicima koji ne moraju biti "pod konac" u otpornosti divljih vrsta koje su već prilagođene na okolne uslove sredine pa im nije neophodno redovno zalivanje i česta prihrana. Naravno, ne treba ih zapostaviti. Kada su suše, zalivanje je neophodno, ma kako otporne bile, suve i slabašne stabljike se moraju orezati, precvetali cvetovi ukloniti. Povremeno, na svakih nekoliko godina treba suviše guste bokore prorediti kako bi nove stabljke imale dovoljno prostora za svoj razvoj, a sve one koje uklonimo možemo posaditi na nekom drugom mestu u vrtu ili pokloniti.

Kompost - organsko đubrivo

Kompostiranje - Ne radimo ništa novo, samo oponašamo prirodu

Šta je kompost?
Često se za plodno hranljivo zemljište kaže da je kompost. U enciklopedijama o baštovanstvu se govori o kompostu kao o plodnoj zemlji za cveće. Međutim, u pravom, bukvalnom smislu, kompost je organsko đubrivo nastalo razlaganjem otpada biljnog i životinjskog porekla.
Ozbiljna definicija, zar ne? Zapravo, kompost nastaje reciklažom (još jedna popularna reč) različitih otpadaka u domaćinstvu sa kojima ne znamo šta bismo (osim da ih bacimo) a dobićemo viskokvalitetno đubrivo za naše biljke.

Šta se sve može kompostirati?
Sve što je biljnog ili životinjskog porekla, dakle razgradivo: iz kuhinje : ostaci krompira, jabuka, sve ono što odbacujemo prilikom čišćenja voća i povrća, ljuske od jaja, pa čak i ostaci jela, kosti (mada je bolje sačvati ih za nekog gladnog psa); iz vrta: suvo lišće, grane i izdanci nakon orezivanja šiblja, trava nakon košenja...

Šta se ne može kompostirati?
Naravno sve ono što nije razgradivo ili sadrži otrove: plastika, metal, ostaci deterdženata ... Kompostište nije otpad, ne mogu se tamo bacati konzerve, limenke, stari šrafovi i slično.

Kako?

Sve što se stavlja na kompost meša se za zemljom. Obično je odnos zemlje i biorazgradivog otpada (da tako kažemo) pola-pola. Na dno je dobro staviti granje (ostalo nakon orezivanja recimo) jer se sporije razlaže, a gornji slojevi stvaraju pritisak, pa će teže doći do sabijanja, a i imaćemo dobru drenažu. Zatim, redom se dodaju otpaci pomešani sa zemljom.

Visina komposta ne bi trebala da pređe 1 - 1,5 m, jer u protivnom se stvara veliki pritisak na donje slojeve, istiskuje se vazduh, a korisni mikroorganizmi onda ne mogu da vrše svoj "posao" i razlaganje je mnogo teže. Širina gomile treba da bude slična visini.

Zavisno od uslova, kompost se može ograditi drvenim letvicama, što će lepše izgledati, a može se formirati gomila nešto šira pri osnovi (zbog stabilnosti) koja nije ograđena. Kompost može biti i ukopan u zemlju, ali se onda češće mora vilom prevrtati i rastresati.

Dokle?
Razgradnja obično traje oko godinu dana. Naravno, pošto se organski otpad stalno dodaje u toku godine, donji slojevi su razgrađeniji, pa se zreo kompost može vaditi iz donjih slojeva, a gornji se mogu dopunjavati.

Zašto?
Postoji više razloga.
Prvi - organsko đubrivo! Zašto je to toliko važno? Zato jer organska đubriva (stajnjak, kompost) ne samo da sadrže odlično izbalansirane komponente, već sadrže i organske materije koje popravljaju mehanički i vodno vazdušni režim zemljišta. Šta sad to znači? Ako je zemljište suviše teško, glinovito, postaće rastresitije, ako je peskovito, dobiće bolju, čvršću strukturu, u svakom slučaju biće "popravljeno". Organska đubriva sadrže i mineralne elemente u obliku u kom ih biljke lakše usvajaju.
Drugi - reciklaža! Koliko god ta reč bila prisutna u svakodnevnom govoru, da je već pomalo i dosadila, ipak ovde znači. Šta biste inače sa svim tim otpacima. Možete da ih bacite, onda će ih zajedno sa nerazgradivim otpadom odneti na već ionako pretrpane deponije, a vi ćete supstrat kupiti u cvećari ili na pijaci. A možete ih i iskoristiti, i napraviti odlično đubrivo.

Koliko je kvalitetan kompost?
Kad se sve sabere i oduzme, recimo da je sasvim dobrog kvaliteta. Ova rečenica ne govori puno. Zapravo mnogo zavisi od toga šta se kompostira. Kako je kućni kompost mešavina svega i svačega, teško da će i jedna komponenta preovladati. Ako se stavlja puno pepela, ljuski od jaja, dobićete alkalni kompost. Ako ima puno lišća, biće rastresitiji. Ako ima puno lišća četinara, biće kiseliji. Ali u tim malim količinama to su nijanse.
Najzad i černozem u Vojvodini je nastao na neki način "kompostiranjem" - istočni vetar je na velike travne površine navejavao les (jako, jako sitan pesak) koji je prekrio travu. Ona se osuši preko zime i suve vlati se u toj finoj "prašini" sitnog peska kompostiraju. Šumska zemlja nastaje na sličan način, razlaganjem opalog lišća. Tako da, vi ne radite ništa novo samo imitirate prirodu.

Kako planirati vrt

Vaše želje

cvetna piramida (foto sa sajta svetbiljka)

Napišite na papir šta želite u vrtu. Za početak stavite ideje, vaše potrebe, potrebe vaših ukućana. Pročitajte i probajte da ih uobličite ukratko, po tezama. Recimo:
- prostor za igru
- kućica za psa
- prostor za ležaljku u hladovini drveta
- fontana ili bazenčić
- stablo oraha ili trešnja
- začinsko bilje
- cvetna piramida



Vaše mogućnosti

Razmislite o idejama. Uzmite u obzir veličinu prostora, probajte napraviti raspored planiranih elemenata, kako recimo ne bi tokom dečije igre lopta stalno "bežala" u fontanu ili u grm ruža u blizini. Setite se da se vrt vremenom menja, biljke rastu, pa nemojte saditi veliko stablo lipe ako neće biti prostora za njen razvoj.
Koliko je vaš vrt osvetljen? Da li je zemljište glinovito i teško ili peskovito i rastresito? Koliko često ćete boraviti u vrtu? Koliko vremena možete posvetiti nezi biljaka? Da li ćete izabrati one koje se redovno moraju zalivati, orezivati, prihranjivati ili ćete prednost dati otpornim vrstama? Možda želite uzgajati svoje povrće i začine, a da ne narušite estetiku vrta? Da li je vrt na strmom terenu? Da li ima objekata koji se ne mogu pomerati (česma, garaža, zidani roštilj)? Stabla koja će ostati?
Najzad, ostaje i pitanje finansija i koliko novaca možete uložiti. To ne treba previše da vas brine jer je lep vrt - negovan vrt, onaj koji se podiže s ljubavlju, kome se posvećuje vreme i vaš trud će biti vidljiv. Ne vredi kupovati skupe, egzotične sadnice ako ćete ih kasnije zapostaviti, i na kraju se osuše.


Preliminarni spisak radova


Nakon što uklopite ideje, mogućnosti, želje, napravite skicu budućeg vrta. Na osnovu nje vidite šta bi trebalo menjati, šta izgraditi, šta gde posaditi. Stavite na papir teze šta bi sve trebalo da se uradi i razmislite o vremenu koje vam je neophodno.

Na primer:
- poravnati deo vrta gde će biti travnjak
    Očistiti zemljište od korova i kamenčića, izriljati i usitniti zemljište, poravnati.

 - posejati travu
    Odabrati smešu trave i posejati je.

Ovako zapisano izgleda vrlo jednostavno, ali tu se mora razmotriti još činjenica. Recimo, kolika je površina planirana za travnjak. Ukolko je mala, obrada zemljišta se može izvršiti ručno, ašovom i motikom i poravnati grabuljama i malim improvizovanim valjkom. Za veće površine potrebna je mehanizacija (obično bude dovoljan motokultivator).
Prilikom kupovine smeše za travnjake, već postoje u ponudi specijalne mešavine koje biramo prema potrebama i uslovima u vrtu. Smeše trave koja je otporna na gaženje, ako će deca trčati po travnjaku, smeše za senku, ako je travnjak u delu vrta koji je okrenut ka severu ili u senci drveta, kuće.
Idealno vreme za setvu trave je period septembar-oktobar ili mart-april. O tome se mora voditi računa kako bi pripremni radovi bili na vreme gotovi. Naravno, travnjak se može podići i sadnjom gotovog busena, što je brža i skuplja varijanta.
Naravno, treba razmisliti i nezi, pre svega košenju. Da li je potrebna nova kosilica ili može i stara poslužiti. Kako sa zalivanjem? Travnjak se ne mora zalivati izuzev ako ne sadimo dekorativan travnjak, kao što su engleski travnjaci koji se intenzivno kose, prihranjuju i zalivaju.

Samo o travnjaku bi se moglo još puno napisati i svakako će biti reči u nekom od narednih članaka. Ovde ga pominjemo samo kao primer o čemu sve moramo voditi računa prilkom planiranja. Na sličan način treba odabrati i drveće i šiblje koje ćemo posaditi. Da li podnosi uslove? Da li ima prostora za razvoj? Sadnja se vrši rano u proleće ili kasno u jesen, pa na vreme se moramo raspitati gde u okolini možemo kupiti željene biljke.
Izgradnja vrta treba da teče postepeno,  pažljivo biranim koracima kako bi nam svaka faza izgradnje predstavljala zadovoljstvo i ponos.




 

Bliži se početak radova u vrtu

Zima je, vrt miruje. Zato je pravo vreme da napravite plan uređenja vašeg vrta. Planom treba obuhvatiti zemljane radove, sadnju drveća, šiblja, cveća... razmislite o skladnim celinama koje ćete uklopiti u vašem vrtu - prostor za odmor, relaksaciju, mesto na kom ćete uživati u hladovini tokom vrućih letnjih meseci, na kom ćete postaviti ležaljke ili udobne stolice ili možda roštilj... Osmislite deo vrta koji će blještati u bojama cveća, na kom će se vaš pogled zaustaviti dok budete pili hladnu limunadu na ležaljci, cveće koje ćete posmatrati sa pogledom zadovoljnog vrtlara. Možda odvojite i deo vrta za travnjak zasejan travama otpornim na gaženje na kom će vaša deca trčati za loptom ili se ljuljati na ljuljaški.

Stavite vaše ideje na papir, razmislite, šta biste menjali u postojećem vrtu, gde treba zemljište iskopati ili nasuti, gde biste mogli posaditi neko novo drvo, žbun, puzavicu. Zapišite ideje, odvagnite ih, a zatim napravite spisak radova, spisak nabavki. Radovi mogu početi već sa prvim danima proleća koje se bliži i taman imate toliko vremena da potražite sve što treba kupiti, nabaviti...

Planirajte, kreirajte, pustite mašti na volju, a mi ćemo u međuvremenu pokušati da kažemo nešto o dragocenim, prelepim vrstama biljaka koje bi mogle ukrasiti i vaš vrt. Puno je lepih, grandioznih biljaka, nekada je teško odlučiti se šta posaditi, šta uzgajati, pa možda nam bude lakši izbor ako ih bolje upoznamo.

Dok se vaše ideje oblikuju, dok planirate i dok vaša mašta leprša između cvetnih leja budućeg vrta, ne smete zaboraviti ni vaše sobno cveće. Ako su saksije sa biljkama preko zime u hladnijim prostorijama, smanjite zalivanje, obustavite prihranu. Proverite da li je zemljište vlažno pre nego što zalijete biljke, jer bi zbog mnogo vlage mogle istruliti.

Ukoliko biljke držite u toplim prostorijama, sa centralnim grejanjem, u podmetač sa saksijom možete staviti dekorativne kamenčiće i potom sipati vodu. Saksiju stavite na kamenčiće, što će omogućiti da višak vode iz saksije nakon zalivanja lakše otiče, a voda u podmetaču će svojim isparavanjem obezbediti dodatnu vlagu. Dodatna vlaga se može postići i orošavanjem, ali se ne smeju orošavati biljke sa dlakavim listovima (afrička ljubičica, na primer). Zalivajte po potrebi, odnosno, kada se zemljište u saksiji blago prosuši (gornji sloj). Ukoliko je suv vazduh, listovi opadaju.

kroton

fikus bendžamin

Tome su naročito podložni kroton, fikus bendžamin, ali i druge vrste fikusa.
Ukoliko biljke previše zalivate, listovi će požuteti, biće teški, klonuli, a zemljište će biti vlažno i stabljika u donjem delu može početi da truli.