Kompostiranje - Ne radimo ništa novo, samo oponašamo prirodu
Šta je kompost?
Često se za plodno hranljivo zemljište kaže da je kompost. U enciklopedijama o baštovanstvu se govori o kompostu kao o plodnoj zemlji za cveće. Međutim, u pravom, bukvalnom smislu, kompost je organsko đubrivo nastalo razlaganjem otpada biljnog i životinjskog porekla.
Ozbiljna definicija, zar ne? Zapravo, kompost nastaje reciklažom (još jedna popularna reč) različitih otpadaka u domaćinstvu sa kojima ne znamo šta bismo (osim da ih bacimo) a dobićemo viskokvalitetno đubrivo za naše biljke.
Šta se sve može kompostirati?
Sve što je biljnog ili životinjskog porekla, dakle razgradivo: iz kuhinje : ostaci krompira, jabuka, sve ono što odbacujemo prilikom čišćenja voća i povrća, ljuske od jaja, pa čak i ostaci jela, kosti (mada je bolje sačvati ih za nekog gladnog psa); iz vrta: suvo lišće, grane i izdanci nakon orezivanja šiblja, trava nakon košenja...
Šta se ne može kompostirati?
Naravno sve ono što nije razgradivo ili sadrži otrove: plastika, metal, ostaci deterdženata ... Kompostište nije otpad, ne mogu se tamo bacati konzerve, limenke, stari šrafovi i slično.
Kako?
Sve što se stavlja na kompost meša se za zemljom. Obično je odnos zemlje i biorazgradivog otpada (da tako kažemo) pola-pola. Na dno je dobro staviti granje (ostalo nakon orezivanja recimo) jer se sporije razlaže, a gornji slojevi stvaraju pritisak, pa će teže doći do sabijanja, a i imaćemo dobru drenažu. Zatim, redom se dodaju otpaci pomešani sa zemljom.
Visina komposta ne bi trebala da pređe 1 - 1,5 m, jer u protivnom se stvara veliki pritisak na donje slojeve, istiskuje se vazduh, a korisni mikroorganizmi onda ne mogu da vrše svoj "posao" i razlaganje je mnogo teže. Širina gomile treba da bude slična visini.
Zavisno od uslova, kompost se može ograditi drvenim letvicama, što će lepše izgledati, a može se formirati gomila nešto šira pri osnovi (zbog stabilnosti) koja nije ograđena. Kompost može biti i ukopan u zemlju, ali se onda češće mora vilom prevrtati i rastresati.
Dokle?
Razgradnja obično traje oko godinu dana. Naravno, pošto se organski otpad stalno dodaje u toku godine, donji slojevi su razgrađeniji, pa se zreo kompost može vaditi iz donjih slojeva, a gornji se mogu dopunjavati.
Zašto?
Postoji više razloga.
Prvi - organsko đubrivo! Zašto je to toliko važno? Zato jer organska đubriva (stajnjak, kompost) ne samo da sadrže odlično izbalansirane komponente, već sadrže i organske materije koje popravljaju mehanički i vodno vazdušni režim zemljišta. Šta sad to znači? Ako je zemljište suviše teško, glinovito, postaće rastresitije, ako je peskovito, dobiće bolju, čvršću strukturu, u svakom slučaju biće "popravljeno". Organska đubriva sadrže i mineralne elemente u obliku u kom ih biljke lakše usvajaju.
Drugi - reciklaža! Koliko god ta reč bila prisutna u svakodnevnom govoru, da je već pomalo i dosadila, ipak ovde znači. Šta biste inače sa svim tim otpacima. Možete da ih bacite, onda će ih zajedno sa nerazgradivim otpadom odneti na već ionako pretrpane deponije, a vi ćete supstrat kupiti u cvećari ili na pijaci. A možete ih i iskoristiti, i napraviti odlično đubrivo.
Koliko je kvalitetan kompost?
Kad se sve sabere i oduzme, recimo da je sasvim dobrog kvaliteta. Ova rečenica ne govori puno. Zapravo mnogo zavisi od toga šta se kompostira. Kako je kućni kompost mešavina svega i svačega, teško da će i jedna komponenta preovladati. Ako se stavlja puno pepela, ljuski od jaja, dobićete alkalni kompost. Ako ima puno lišća, biće rastresitiji. Ako ima puno lišća četinara, biće kiseliji. Ali u tim malim količinama to su nijanse.
Najzad i černozem u Vojvodini je nastao na neki način "kompostiranjem" - istočni vetar je na velike travne površine navejavao les (jako, jako sitan pesak) koji je prekrio travu. Ona se osuši preko zime i suve vlati se u toj finoj "prašini" sitnog peska kompostiraju. Šumska zemlja nastaje na sličan način, razlaganjem opalog lišća. Tako da, vi ne radite ništa novo samo imitirate prirodu.
Šta je kompost?
Često se za plodno hranljivo zemljište kaže da je kompost. U enciklopedijama o baštovanstvu se govori o kompostu kao o plodnoj zemlji za cveće. Međutim, u pravom, bukvalnom smislu, kompost je organsko đubrivo nastalo razlaganjem otpada biljnog i životinjskog porekla.
Ozbiljna definicija, zar ne? Zapravo, kompost nastaje reciklažom (još jedna popularna reč) različitih otpadaka u domaćinstvu sa kojima ne znamo šta bismo (osim da ih bacimo) a dobićemo viskokvalitetno đubrivo za naše biljke.
Šta se sve može kompostirati?
Sve što je biljnog ili životinjskog porekla, dakle razgradivo: iz kuhinje : ostaci krompira, jabuka, sve ono što odbacujemo prilikom čišćenja voća i povrća, ljuske od jaja, pa čak i ostaci jela, kosti (mada je bolje sačvati ih za nekog gladnog psa); iz vrta: suvo lišće, grane i izdanci nakon orezivanja šiblja, trava nakon košenja...Šta se ne može kompostirati?
Naravno sve ono što nije razgradivo ili sadrži otrove: plastika, metal, ostaci deterdženata ... Kompostište nije otpad, ne mogu se tamo bacati konzerve, limenke, stari šrafovi i slično.
Kako?
Sve što se stavlja na kompost meša se za zemljom. Obično je odnos zemlje i biorazgradivog otpada (da tako kažemo) pola-pola. Na dno je dobro staviti granje (ostalo nakon orezivanja recimo) jer se sporije razlaže, a gornji slojevi stvaraju pritisak, pa će teže doći do sabijanja, a i imaćemo dobru drenažu. Zatim, redom se dodaju otpaci pomešani sa zemljom.
Zavisno od uslova, kompost se može ograditi drvenim letvicama, što će lepše izgledati, a može se formirati gomila nešto šira pri osnovi (zbog stabilnosti) koja nije ograđena. Kompost može biti i ukopan u zemlju, ali se onda češće mora vilom prevrtati i rastresati.
Dokle?
Razgradnja obično traje oko godinu dana. Naravno, pošto se organski otpad stalno dodaje u toku godine, donji slojevi su razgrađeniji, pa se zreo kompost može vaditi iz donjih slojeva, a gornji se mogu dopunjavati.
Postoji više razloga.
Prvi - organsko đubrivo! Zašto je to toliko važno? Zato jer organska đubriva (stajnjak, kompost) ne samo da sadrže odlično izbalansirane komponente, već sadrže i organske materije koje popravljaju mehanički i vodno vazdušni režim zemljišta. Šta sad to znači? Ako je zemljište suviše teško, glinovito, postaće rastresitije, ako je peskovito, dobiće bolju, čvršću strukturu, u svakom slučaju biće "popravljeno". Organska đubriva sadrže i mineralne elemente u obliku u kom ih biljke lakše usvajaju.
Drugi - reciklaža! Koliko god ta reč bila prisutna u svakodnevnom govoru, da je već pomalo i dosadila, ipak ovde znači. Šta biste inače sa svim tim otpacima. Možete da ih bacite, onda će ih zajedno sa nerazgradivim otpadom odneti na već ionako pretrpane deponije, a vi ćete supstrat kupiti u cvećari ili na pijaci. A možete ih i iskoristiti, i napraviti odlično đubrivo.
Koliko je kvalitetan kompost?
Kad se sve sabere i oduzme, recimo da je sasvim dobrog kvaliteta. Ova rečenica ne govori puno. Zapravo mnogo zavisi od toga šta se kompostira. Kako je kućni kompost mešavina svega i svačega, teško da će i jedna komponenta preovladati. Ako se stavlja puno pepela, ljuski od jaja, dobićete alkalni kompost. Ako ima puno lišća, biće rastresitiji. Ako ima puno lišća četinara, biće kiseliji. Ali u tim malim količinama to su nijanse.
Najzad i černozem u Vojvodini je nastao na neki način "kompostiranjem" - istočni vetar je na velike travne površine navejavao les (jako, jako sitan pesak) koji je prekrio travu. Ona se osuši preko zime i suve vlati se u toj finoj "prašini" sitnog peska kompostiraju. Šumska zemlja nastaje na sličan način, razlaganjem opalog lišća. Tako da, vi ne radite ništa novo samo imitirate prirodu.
Нема коментара:
Постави коментар